Konzumiram sopstvene stihove kao anksiolitik

Antidepresiv

Anestetik

Evo skoro će godina

U izmaglici postojanja tek nazirem njeno lice

I njeno lice

I još neka lica

Zajebao sam ceo farmaceutski lobi

Hibernacija bez overenog recepta

Ne mogu praznine da se zasitim

Samoća me za more prikiva

Kad nema mora dobra je i blago zatalasana postelja

Odred knjiga postrojen na policama

Patrolira da zaštiti

Preostala područja čistog uma

Čitam pišem čitam spavam pišem

Imam i vazduhoplovnu dozvolu

U brišućem letu prolazim kroz kišne oblake

Potom ih sa lica obrišem

Uspešno autopilotiram kroz obaveze

Disfunkcionalnost sistema niko ne primećuje

Deca zadovoljavajuće podmirena

Mačka takođe

Kažem vam, zajebao sam sve lekove

Ovde nema propratnih efekata

Sem povremenog izlaska na Tinder

Jedan dejt, drugi dejt, pokušaj veze, treći dejt

Ne ide

Dodajem disclaimer: privremeno moguća smanjena sposobnost zavođenja

Ako nisu vredne poezije ne marim

Jebe mi se za utisak koji ću da ostavim

Pa ih na kraju srdačno ostavim

Ili one mene

Uz poljubce i zagrljaj

Lepo je tako, za promenu

Nismo se dotakli

I to je to

Posežem za olovkom

Gutam novu dozu infermiterola

Vraćam se u hibernaciju

*

*

#moja_godina_odmora_i_opuštanja

Nikad više 

Urla moj razum

Samo još jednom

Preklinje moje srce

Miris razigranih usana probudio je Zlatoustog u meni

Pozlaćeni nemir ukotvljen pre 40 godina

Dečak kog su davno ubedili da je zemlja pustinja

Postavljen na presto sa kojeg mu vise noge

Nije bio dorastao da ikome bude Kralj

Sad je toj šaradi kraj

Napuštam Narcisa raskovitlanih čula

Napuštam manastir u kom je izatkan džemper moje patnje

Dobrodošao tamni, opaki, slasni svete

Neki bi rekli da sam okasnio

Preskočili su deo koji kaže da najbolje rađa kesten koji poslednji ozeleni

Napevajući i moleći za ljubav

Jedno sam naučio

Nema Kralja bez Ratnika

Ni Ratnika bez Ljubavnika

Zaglavljena duša mora krenuti ispočetka

Ako me nekada na putu sretneš

I čuješ da nešto preklinje

To više nije ono moje srce

To samo odjekuje bol prošlih vremena

Dok sasušena sloboda bukti željna potopa

Prospi se tada po meni

Ugasi me još jednom

Samo još jednom

I nikad više

*

*

#narcis_i_zlatousti

StaŠa kaže

da legenda kaže

da kada neko u priču stane

taj odmah mrtav postane

napisala si priču o meni

o Nama

o lepšoj strani Leta

mesec dana nakon

mnogo srećna priča.

Tek sad mi jasno da sam

preostalih meseci trinaest

samo ubrizgavao infuziju

sebi, Nama i Letu

i eto oživeo sam

al' tek kada sam napisao svoju priču

o tebi

o Nama

i o mračnoj strani Leta

mnogo tužna priča.

Al' đavola

tada si ti postala mrtva

leto se otisnulo ka tuđim morima

a Mi smo nastavili da doveka umiremo

u pričama.

*

*

#ubitačno_dobri_rukopisi