Na časovima pevanja toliko toga sam naučio 

Ne znam da li sada bolje pevam

Ali neke stvari znam bolje

Stanem na svoje mesto, svoj oslonac

I pustim glas

To je moj glas

Kakav god da izađe u tom trenutku

To je glas jedinstvenog trenutka 

Nije glas očekivanja, prekora niti moranja

To je samo moj glas sasvim obični

Nekad je to glas umora

Nekad ponora

Nekad visine

Nekad poleta

Nekad me iznenadi

Nekad ga očekujem 

Glas dolazi iz tela i polja koje se neprestano menja

Kako bi bio ikada isti?

I još sam naučio razne druge stvari

Da pevaju leđa 

I teme glave

I ramena

Da stopala posebno pevaju

I karlica

I da se telo prostire u svim pravcima

Pa onda tako i zvuk

I jos sam naučio da je moja pesma kompletna

Kad postoje tri elementa:

Odnos sa sobom

U svom telu bivam i njemu se vraćam

Odnos sa pesmom

Sa ritmom, zvukom i slikama

Odnos sa publikom

Tu se šalje i prima emocija

Pa opet u svoje telo

Iz njega pesma izvire

U njega se i uliva

I još sam naučio da pustiti glas

Znaci dopustiti glas

Svoj glas

Na svakom mestu

Na ulici, na poslu, u kući

Među prijateljima, među nepoznatima

U ljubavi

Nekad glas miluje nekada bičuje

Nekada uspavljuje nekad u avanture goni

Ja sam svoj glas

I dovoljno je dobro da svoju pesmu

Jednostavno otpevam

Nekome će značiti

Neko će se zgroziti

Ali takva je sudbina slobodnog glasa.