Stiskam grančicu u zubima

Listovi izbijaju proleće je

Nije još na papiru 

Al' po koži britko pupolji

Papiri su ionako prevaziđeni

I pesme pišem palčevima.

S proleća ljubim

Tako je

Obilazim zoodijačke vrtove

Ljubiću sve sem rakove

Takav mi raspored u zvezdama

Iskuliraću malo s rakovima

Njima je srce u glavi

I uvek par suza u klještima.

Počast za bivša sazvežđa

Nek otpočne plutonska paljba

Pluton je ušao u vodoliju

A vodolija pokisla gde će?

Zvuk se raspršuje u nesećanja

Pesme se razmrdavaju 

Stvarno zaista proleće je

Sad će, samo što nije.

*

*

#evo_i_napismeno

Ovog sam proleća namerio čitati 

Ðurđicu 

Ðu

I Stašu 

StaŠu

Po jedna priča na dan

Ne žurimo nigde

Ni ja

Ni ove dve račice

Ne znam da l' sam već rekao

Al' sa račicama imam poseban problem

Redovno uzimaju lik moje anime

Nehajno precizno bojama popune

Tu nejasnu siluetu u grudima

Oivičenu sivom arhetipskom kredom

Ne znam kako im uspeva

Ništa ne prelazi

Ništa prazno ne ostaje

U račice se zaljubljujem...

Uglavnom, tako sam smislio da mi se oduži proleće

I da se svakoga jutra nova linija

Na toj beloj silueti iscrta

I da se u svakom danu 

Bar jednom zasmejem

Bar jednom rasplačem.

*

*

#godina_(m)raka